Zakazano dizanje, ekipa na gradilištu, kamioni sa teretom čekaju, a rukovalac dizalice kaže da se danas ne radi. Investitori ponekad to doživljavaju kao preteranu opreznost. U stvari, vremenski uslovi su jedan od najvažnijih faktora bezbednosti pri radu autodizalice. Vetar, kiša, led i slaba vidljivost menjaju ponašanje tereta i dizalice, i jedan pogrešan potez može imati teške posledice.
Vetar deluje na strelu dizalice i na teret koji visi na kuki. Na visini je vetar uvek jači nego pri zemlji, pa i umeren vetar u prizemlju može na vrhu strele biti opasan. Teret počinje da se zanosi i okreće, a dizalica trpi dodatno bočno opterećenje koje nije predviđeno tablicom nosivosti. Rad dizalice na vetru je zato ograničen pravilima proizvođača. Kada vetar pređe dozvoljenu granicu, dizanje se prekida.
Savremene dizalice imaju anemometar, uređaj za merenje brzine vetra, postavljen na vrh strele. Podaci se prikazuju u kabini, a sistem upozorava kada se približava dozvoljena granica. Proizvođač u dokumentaciji navodi do koje brzine vetra je rad dozvoljen, i ta granica može biti različita za različite tipove tereta i dužine strele. Rukovalac prati i udare vetra, koji su opasniji od ravnomernog duvanja. Prognoza se proverava dan ranije.
Teški, kompaktni tereti, poput betonskih blokova ili mašina, manje su osetljivi na vetar. Najopasniji su tereti velike površine i male težine, kao što su fasadni paneli, staklene ploče, krovni limovi, reklamni panoi i oplate. Oni hvataju vetar kao jedro i mogu da se okrenu ili zanesu u stranu. Kod takvih tereta granica za vetar je mnogo niža. Ponekad se rade samo u jutarnjim satima, kada je vazduh mirniji.
Kiša sama po sebi ne zaustavlja uvek dizalicu, ali menja uslove rada. Teren postaje mekan, a stabilizatori mogu da počnu da tonu u natopljenu zemlju. Sajle, trake i teret postaju klizavi, pa se vezivanje proverava još pažljivije. Vidljivost se smanjuje, a signalista i rukovalac se teže sporazumevaju. Rad po kiši zato traži dodatne mere ili odlaganje, posebno na nepripremljenom terenu.
Kada se približava oluja sa grmljavinom, dizalica se zaustavlja i strela spušta. Visoka metalna strela na otvorenom prostoru je mesto koje privlači munju. Ljudi se udaljavaju od dizalice i tereta. Rad se nastavlja tek kada oluja prođe. Bezbednost ljudi pri grmljavini je apsolutni prioritet, bez obzira na rokove.
Zimi se teren menja preko noći. Zaleđena zemlja deluje čvrsto, ali kada se tokom dana otopi, njena nosivost naglo pada i stabilizatori mogu da potonu. Led na stabilizatorima i podmetačima smanjuje trenje. Sneg na teretu dodaje težinu koja nije uračunata. Rad dizalice zimi zato zahteva čišćenje leda, proveru terena i pažnju na promene temperature. Hidraulika na velikoj hladnoći radi sporije, pa se dizalica zagreva pre rada.
U magli rukovalac često ne vidi teret, mesto spuštanja ni signalistu. Tada se rad oslanja na radio vezu i preciznu komunikaciju. Ako je vidljivost toliko loša da se ne može bezbedno pratiti teret, dizanje se odlaže. Magla je česta u jesen i zimu, posebno pored reka i u ravničarskim krajevima. Planiranje termina u tom periodu računa na moguća kašnjenja.
Visoke temperature utiču na ljude više nego na mašinu. Rukovaoci i radnici koji vezuju teret na suncu brzo se umaraju, a umor povećava rizik od greške. Hidraulično ulje se zagreva, pa se prate temperature sistema. Leti se rad često pomera na rane jutarnje sate. Pauze i voda za radnike deo su dobre organizacije gradilišta.
Konačnu odluku o tome da li je dizanje bezbedno donosi rukovalac dizalice, jer on poznaje mašinu i vidi uslove na licu mesta. Pritisak investitora ili izvođača ne sme da utiče na tu odluku. Ozbiljne firme podržavaju rukovaoca kada kaže da se ne radi. Odložen posao se uvek može nadoknaditi, a nesreća ne može.
Vetar, kiša i led nisu izgovor, već stvarni rizik pri radu sa velikim teretima na visini. Dobra prognoza, fleksibilan termin i iskusan rukovalac čine da se posao završi bezbedno. Ponekad je najpametnija odluka sačekati sutra.
